OD DIREKTORA BANKE DO PREDUZETNIKA, II deo

POŠTOVANI ČITAOCI. OBAVEŠTAVAM VAS DA POSTOVE MOŽETE PRATITI NA http://www.igor-opacic.rs/

 

Ovaj blog pišem 2 dana nakon poslednjeg. Nisam planirao. Pročitao sam komentare i sad mi je krenula bujica. Skoro godinu dana se kanim da pokrenem blog. Drug koji je čuo moju priču me toliko dugo ubeđivao. Mislio sam… ma koga to zanima. I ja i moje iskustvo. I sad sledi jedna zamka zvana „Grand parada“, koju bih da izbegnem pošto – poto. Znate ono kad peva(ljke)čice izdaju novi CD, pa se pretvaraju kako su uzbuđene jer „eto nisu ni pretpostavili toliku zainteresovanost publike, ali im je drago jer ih fanovi vole“. Gulp !

E pa ljudi najiskrenije, ja ovo ne pišem iz tih razloga. Krenula je bujica.

Oni koji su iskomentarisali dali su mi do znanja da stvarno nisam usamljen u svojim razmišljanjima i da je mnoštvo nas u istom lavirintu zvani život. I da smo svi mi pred dilemom: „Potruditi se da živiš po sopstvenoj želji i radiš ono što voliš“ ili po stihovima Đ. Balaševića  „Da lakše život odrobijaš“.

Ja sam za ovu prvu, ali ona boli. I traje dugo dok se ne dostigne. I NESIGURNA JE. I nije besplatna, ali je vredi platiti. A ljudi vole da su finansijski sigurni. Rizikuju živote leteći avionima, skačući padobranom, ratujući, ali kad osete finansijski rizik i opasnost od niemaštine – spremni su da urade sve ne bi li pobegli u sigurnu zonu. Gubitak para ih užasava. Mada ni to nije dovoljno dobar termin da opišem stanje u kojm su.

Moja svastika je vrhunski doktor, načelnik je odeljenja. Kada vidi bolesnika i krv ona spremno stupa u akciju. Kada pričam s njom o parama i investicijama beži kao đavo od krsta. Ja kad vidim doktora i krv – ja ne bežim , ja padnem u nesvest. Bukvalno. Tri puta me osvešćivala i smejala mi se u lice kada sam video krv i posle moje posete urologu.

 

ZAŠTO SAM PREŠAO U PREDUZETNIKE

 

1. Zato što sam hteo više vremena da provedem s porodicom. Kada sam pričao sa drugovima i poznanicima koji imaju odraslu decu za čim najviše žale, listom su svi odgovorili – što nisam više provodio vreme s decom dok su bili mali. A deca brzo odrastu i već kad su pubertetlije trebaš im jedino zbog kontrole da ne zastrane, zbog para i da ne popuste u školi. Za ostalo si suvišan. Tu im je društvo.

Kad se samo setim stalnog zaposlenja. Isfrustriran, besan, nezadovoljan, beskrajno radno vreme. Kakva deca, još samo više iritacije. Tu su žene u posebno teškoj sitauciji. A deca imaju svoje potrebe i uopšte ne razumeju tvoje probleme. I tako te život lomi dok te na smrvi. U medjuvremenu ona odrastu i ti se zapitaš „ček,ček kud tako brzo“.

2. Zato što hoću da radim ono što volim. Mislim da je to trik u životu. Da izvučem iz sebe ono najbolje. I da ujutro se probudim zadovoljan, a da ne moram na posao.

Neko me je upitao „Pa šta s tim ako sam ja stalno zaposlen i srećan sam zbog toga. I sa platom, kolegama i poslom koji obavljam“ . Takvima mogu da odgovorim da ste mi vi uzor u životu. Zaista. Biti istinski srećan u okruženju u kojm si – to i jeste glavna poenta mog bloga. Ja pišem u ime onih koji nisu zadovoljni.

 

3. da se posvetim sebi i svom razvoju. Da idem na seminare, predavanja kad god poželim bez da moram da pitam šefa.

 

4. Želim da imam toliko novca da sebi i mojim bližnjima priuštim putovanja o kojima sanjarim i ostavrim sve finansijske kaprice i fantazije.

 

5. Želim da ne zavisim od državne penzije jer će se verovatno do mog penzionisanja, radni vek produžiti do 70 godina. I što je još gore pitanje da li će penzije uopšte biti. Mislim da mnogi ne shvataju buduće tragične implikacije sadašnjeg stanja u penzionom fondu. Prosto je neverovatno koliki broj ljudi se oslanja na državu verujući da će ona biti odgovorna za njihov penzijske prinadležnosti. Siromašna Srbija izdvaja 13% BDP  da bi dopunila rupu u budžetu pri isplati penzija!!! Mislim da je cifra ok 3.5 mlrd Evra godišnje. Po tome smo rekorderi u Evropi. Sve što se danas izdvoji od stalno zaposlenih na ime doprinosa ide u korist postojećih penzionera. Ni dinar ne ostaje za buduću penzionu akumulaciju.

Može nas spasiti samo masovno zapošljavanje, i to tako da stopa nezaposlenosti padne sa 25% na ispod 10%. I verujte, to nije prioritetan zadatak države. Nego svakog od nas pojedinačno – umesto da juriša u državna preduzeća. Da preduzme inicijativu zbog sebe a posle i zbog drugog kojeg će eventualno zaposliti.

 

6. Blisko povezano sa 5. Da sebi bliskom okruženju mogu priuštiti brzu i kvalitetnu zdravstvenu negu. Ako je penzioni sisitem pred raspadom, zdravstveni se raspao. Drži ga samo inercija. Ko to ne vidi, na svu njegovu sreću ne posećuje lekara.

 

7. Da konačno počnem da se ozbiljnije bavim filantropijom. Unazad 10 godina dao sam nekoliko stottina hiljada dinara na razne humanitarne akcije. Toliko sam posvećen tome da vam ne mogu opisati. Istovremeno mi je muka što vam i pričam o tome da ne bi ispalo neumereno hvalisanje. Samo nekoliko ljudi zna o tome (moj knjigovodja npr.). Čak ni roditelji i bliski prijatelji. Bilo kako bilo, ja čvrsto verujem u to. Da ako si uzeo od okruženja da mu i vratiš. Nisu svi sposobni da zarade. Nije bio ni Tesla. A značajniji je za ljudski rod nego ja i masa meni slični. Zašto ne bih pomogao još nekog Teslu medju nama.

Bil Gejts i Voren Bafet zaveštali su ceo, odnosno pola imetka (zajedno oko 100 mlrd) ljudskom rodu nakon njihove smrti. Oni su shavtili poentu života i bogatstva.

Na žalost, u Srbiji, mnogi bogati su još na tom primitivnom nivou. Grabeći se za što više materijalnog blaga kojem će obezbediti sebe i svoja pokoljenja. Ne shvataju da su materiajalna bogatstva samo igračke za uživanje dok su na ovoj planeti. Kada umru, doći će neko drugi da se igra s njima. Svakoj porodici će doći Geda Dunžerski – kad tad. Nijednu igračku neće poneti sa sobom u grob.

Nedavno sam pročitao priču o nemačkom milijarderu koji je prodao sve nekretnine koje ima i živi u hotelu. Bogat ili siromašan  – u krajnoj instanci treba to samo jedan ležaj i tri obroka.

 

ŠTA VALJA ČINITI

Ne znam… ne zato što ne znam već zato što je svako apsolutna i neponovljiva individua za sebe i mora doneti sam odluku. I da prihvati činjenicu da je kriv za svoje postpuke. Ne, nije kriv ni Vučić, ni Mišković, ni NATO, ni Rusija, ni korumpirani poltičari, ni šef, ni kolega, ni žena ni muž….

Dugo, dugo mi je trebalo ovo da shvatim. Mnogi su čuli za ovo i slažu se. Ali deklaratvno – ne isitinski. Tek kad to prodje kroz vas i postane deo vaše ličnosti – uspeli ste. Do tada je uvek kriv neko drugi. Ipak, za one koji su zaposleni, ovaj stav može prouzrokaovati potencijalni problem – dežurnog krivca. Ljudi obožavaju da prebace odgovrnost i krivicu na drugog. Nemojte biti žrtveni jarac. Budite načisto sa sobom kad ste sami pred ogledalom, ali ne dajte da na vas prebace kola i teret kad god im padne napamet. Suprotstavite se, po bilo koju cenu. Ovo vam  govorim iz ličnog iskustva.

Ja iznosim svoj životni put i moja iskustva. Ne mislim da bi bilo ko trebao da ga iskopira. Nisam trenutno stigao na cilj kojem težim. Što dalje putujem to uviđam svoje nedostatke i poteškoće koje moram da prevaziđem. Stalno imam u vidu da je neuspeh vrlo moguć. Mnogo puta nemam rešenja i osetim da mi je poteban mentor – osoba koja je prošla kroz sve to.

Ipak mi se ne odustaje, iako uviđam da ima ljudi koji lagodno prolaze kroz život i koji su snalažljiviji pa bez muke se nose s problemima jer imaju zaledjinu. Bez obzira na to, ovako mi uzbudljivije,mada mnogo puta se osvrnem na to zavodljivo – stalno zaposlenje sa velikom platom, razume se. To zanesenjaštvo traje, pa prodje, kao kad se prisećate detinjstva. Da, bilo je lepo, ali je sada iz nas.

Ja sam prešao svoj rubikon.

Advertisements

2 thoughts on “OD DIREKTORA BANKE DO PREDUZETNIKA, II deo

  1. Jako su ti lepi i pametni blog-postovi. Ljutim se što nema mesta gde mogu da ih pohvalim sem na blog-u (facebook, direktno tebi mail-om). Mislim da bi takva mogućnost bila dobra i za sam blog. Tako bi više ljudi moglo da uživa u tvojim pričama.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s