POŠTOVANI ČITAOCI. OBAVEŠTAVAM VAS DA POSTOVE MOŽETE PRATITI NA http://www.igor-opacic.rs/
ŠTA SU NAM SKRIVILI
Dugo već želim da se osvrnem na jednu tužnu ljudsku osobinu. To je mržnja prema uspešnim i bogatim ljudima. I ne mislim samo na ljude koji su stvorili materijalni uspeh, ali će u ovom postu naglasak biti na njima. „Bogataši su pohlepni, bogataši su kriminalci, ne može se biti „duhovan“ i bogat u isto vreme, bogatašima nikad nije dosta“ su reči koje čitav svoj život slušam. Premda je velika većina od nas bogom dana i stvorena da se ostvari kako materijalno tako i na bilo koji drugi način, mržnja i nepodnošenje uspešnih ljudi ne jenjava. Posebno materijalno bogatih. „Lov na veštice“ i sindrom „Robin Hud“ postoji od kada postoji ljudska civilizacija. Iako je ljudska svest i sveukupan razvoj, posebno tehnološki, strahovito napredovao, neki primitivni osećaji i dalje istrajavaju. Romantični film sa Erol Flinom ili Kevin Kostnerom u glavnoj ulozi o „pravednom“ junaku iz Šervudske šume, je ništa drugo nego omaž tim osećajima i ne samo to. Nego je i glorifikacija jednog groznog stanovišta koja opravdava jedno stanje otimanja u „ime pravde“. U savremenim uslovima Robin Hud bi bio najobičniji gangster, što je bio i onda. Njegova stvarnost, to jest istinitost dogadjaja vezanih za tu osobu, nema nikakve veze sa pričom iz Holivudskim filma. Odnosno, film je napravljen da bi se zgrnule pare tj. da bi se neko obogatio, a osnovno polazište je u najtananijim ljudskim porivima da se bogatima metnu „klipovi u točkove“.
U suštini, Robin od Lokslija je bio politička figura u vremenima kojima je postojao. Ipak, vremenom, njegovo ime je postalo simbol protiv ugnjetavanja koje je opstalo kroz vekove. I kao takav simbol, on je meni potpuno prihvatljiv. Ali nije mi prihvatljiv da bude simbol otimačine u “ime pravde”. Jer ti koji otimaju imaju jedino cilj da zamene mesta sa onima na kojima primenjuju “pravdu”.
KAKVA JE ZAISTA STVARNOST
Da li postoje ljudi koji su na nelegalan način došli do baogatstva? Oh, pa naravno. Nemam ni malo razumevanja prema kriminalcima bilo koje vrste. Ali dok sam radio u finansijskom sistemu Srbije (lizing, banke), razvejao sam jednu veliku zabludu u koju sam duboko verovao, kao i većina. Da su bogati ljudi listom prevaranti, hohštapleri, blisko vezani za politiku. Moje iskustvo govori da je barem 80% ljudi svoje bogatstvo steklo na pošten način i da nisu bili oslonjeni ni na jedno od gore navedenih „brzih pruga“ za bogaćenje. Ne, većina su bile porodične firme koje opstaju decenijama. I dugo im je trebalo da stanu na noge.
Hoću da kažem, da biti bogat u većini slučajeva ne znači biti nelegalno bogat. Najveći broj njih je svoje bogatstvo stekao upornim radom, velikim vizionarstvom, UPUŠTANJEM U RISAKNTNE POTEZE KOJI SU IH MOGLI DOVESTI DO BANKROTSTVA, dok su drugi čekali „siguricu“.Danas, zapošljavaju ogroman broj ljudi i bave se dobrotvornim radom, mnogi od njih. Tokom perioda, prevazilazili su razne teškoće ali su bili spremni i naučeni da iskoriste prilike koje su im se ukazivale, bez da su koga oštetili. Da prevedem na fudbalski termin: Postajali su centarforovi koji su umeli da prebace loptu preko gol linije za razliku od onih koji to nisu nikad, ali koji se stalno žale i kukaju na sudiju, tražeći nihovu pomoć ili padaju u protivničkom šesnaestercu čim ih pipnu.
MORALNOST I POBOŽNOST
Prosto je neverovatno kako mnogi ustrajavaju u takvom negativnom stavu prema bogatim ljudima. I ne samo to, nego sa prezrenjem gledaju na uspešne ljude, i još misle da su „uzvišeni“ na neki religiozna način i da im je ispod časti da se spuštaju na nivo bogatih „zlikovaca i prevaranata“. Jer bogati su eto zli i primitivni, a oni su eto„ obrazovani“, pošteni, duboko moralni i bliži bogu. Možda i jesu, ali njihova bliskost sa religijom nije izgradila crkve, ni škole, nije zaposlila nikog. Čak šta više, mislim da je ta vrsta religioznostI ništa drugo do „odgovor“ na nesposobnost i lenjost koje poseduju u nenormalnim količinama. To im je zgodna fraza ili izgovor za besparicu u kojoj su. U kojoj ne mogu svojoj deci da obezbede školovanje ni pristojne uslove za život. I onda se mire sa takvom „božijom voljom“ i sa mnogo srdžbe gledaju na uspešne koje bi rado videli na konopcu. Samo znajte da je preziranje uspešnih ljudi bez ikakve sumnje najbolji put da ostanete tu gde jeste.
LJUBAV AH LJUBAV
Rečenica“ ljubav je važnija od novca“ je glupa dozlaboga. Ljubav pokreće svet ali ne plaća školarinu i ne kupuje krov nad glavom. Hoću da kažem da je novac izuzetno važan u svom domenu i IZUZETNO NEVAŽAN izvan toga. U mojim odnosima sa meni bliskim ljudima novac ne igra nikakvu ulogu, u najboljem slučaju – simboličnu tj. ko danas plaća turu pića. Posedovanje novca omogućuje veliku slobodu što dalje znači i veću odgovornost prema društvu. Ako ste alavi i sebični koliko god da imate potrošićete na sebe. Ako ste odgovorni, pomoćićete zajednici – to je na vama.Novac sam po sebi s time nema blage veze.
Sve se na kraju svodi na pitanje sreće. Ako ste razboriti, novac vam može pomoći u tome. U suprotnom, sreća nije jedino što je neizvesno u vašem životu. Ja mislim da mi novac može učiniti život zabavnijim i meni je to sasvim dovoljan motiv.
Ali ako kažete vašem partneru ili bilo kojoj bliskoj osobi da je nebitan, šta mislite, koliko dugo će se zadržati u vašem prisustvu. Isto je i sa novcem. Ako vam nije „važan“ i ako ste protiv materijalizma – on će odšetati od vas. Neće ostati tamo gde ga ne žele. Ako ste i vi pristalica teorije da je novac beznačajan – sigurno ga nemate dovoljno za svoje potrebe.
BITI PRIMITIVAN I ZAVIDAN – KAKO TO GORDO ZVUČI
Nedavno sam pročitao na jednoj internet stranicu predlog jednog uspešnog poslovnog čoveka o tome kako rešiti problem srpske železnice. Ovaj biznismen nosi naziv „kontroverzni“. Mada ne znam ni za jedan drugi termin uspešnog Srbina. Ne želim da raspravljam o njegovom legalnom ili nelegalnom bogatstvu. Ono što mi zadržalo pažnju sve vreme dok sam čitao ovaj intervju i istovremeno i užasnulo, jesu komentari čitalaca. Pročitajte neke od njih:
– Ma da,kako da ne tebe da poslušaju,pa da radnici izgube i ovo malo prava što imaju, a ti još malo da zaradiš.malo ti je?!
– nije ni cudo sto trazi pruge. prugasto bi mu bas lepo stajalo.
– A kako bi bilo da preslikamo kineski krivični zakon pa da za pljačku državne imovine tajkuni vise na Terazijama.
– Sve same tange frange kombinacije.Silni tajkuni, njih 90%
– Fukaro, gde su narodne pare od privatizacija? Dakle, bogataši su tajkuni i sve ih treba pobiti…
Hm, Tito, komunizam i partizanska otimačina su odavno iza nas, jel tako?…ili ipak nisu, nego čekaju svoj pravi čas. I dalje ima njihovih simapatizera koji bi isto kao i njihovi prethodnici – po kratkom postupku. Možda je taj “tajkun” stvarno nelegalno zgrnuo bogatstvo. Ali nije to poenta. Poenta je da bi se ovakavi komentari pojavili za bilo koga od vas da je na njegovom mestu, bez obzira koliko “pošten” bio i bez obzira na koliko je fer način stekao bogatstvo.
Ono što u stvari želim da podvučem je da u našoj kulturi skoro važi pravilo da svako ko uspe, to je uradio na pokvaren i nezakonit način. Dovoljno je da se na neki način istakne i odmah se posumnja da je uspeo jer je npr.blizak vlasti ili krimainlcima ili je nekog ojadio. Skoro niko ne želi da prikupi činjenice i da formira svoj stav o nekome, već sud stvara ćitanjem novina i tabloida koji naravno pišu senzacionalno i bez dokaza kako bi prodali novine.
Dobar primer za to je Novak Djoković. Zaprepastio sam se kada u komentarima vidim da ga skoro polovina čitalaca mrzi i raduje se njegovim porazima iako iskreno nemaju objektivnih razloga za to. Ali, eto, uspeo je, svetski je igrač broj 1 pa eto razloga. Ne liči li to na neosnovanu zavist i ljubomoru prema uspešnima?
MOJ SAVET ZA KRAJ: –
– Poštujte dostignuća uspešnih ljudi
– Nadjite uzor u njima
– Cenite uspešne ljude
– Potrudite se da ih upoznate ili još bolje da čujete njihove recepte uspeha
– Najbolje bi bilo da se družite s njima, ako je moguće, i da postanete uspešni
– Izbacite zavist i ljubomoru zauvek.
igoropacic 