OVO NIJE IGRA ZA MALE IGRAČE (I deo)

POŠTOVANI ČITAOCI. OBAVEŠTAVAM VAS DA POSTOVE MOŽETE PRATITI NA http://www.igor-opacic.rs/

 

„Pronadjite svoju brzu prugu“

Nekoliko komentara na moje blogove iznedrilo je pitanje koje bi se moglo ovako formulisati: “Pa dobro, a šta da radim”. Ovo pitanje me prati odkada sam počeo da se osalnjam na sebe, a dobilo je na intezitetu nakon mojih postova.

Jako je razočaravajuća činjenica da svi koji me to pitaju, u stvari pojma nemaju šta bi radili da nemaju stalno zaposlenje. A odgovor na to pitanje “ A šta da radim” je srž svih mojih postova. A to je:  da su “nerazvijene” moždane ćelije. Zato se i drže samo ono što znaju a plaše se nepoznatog.

Sviđa mi se kako je to veliki ekonomski teoretičar iz XVIII veka, Adam Smit,  definisao: “ Specijalizacija omogućuje ljudima vrlo visoko znanje iz specifične oblasti, ali istovremeno od čoveka napravi glupandera i neznalicu, kakvo samo ljudsko biće zna da bude”. Prevedeno na savremeni rečnik, u ovoj definiciji samo zamenite reć “specijalizacija” rečju “stalno zaposlenje”.

Mozak je “mišić” ali jedinstven u našem telu. Jedino vežbanjem tog mišića njegova “masa” se može razviti i 100 puta više od nominalne. Naša krv prelazi stotine kilometara svake 33 sekunde, naše telo je toliko savršeno da bilo koji kompjuter izgleda kao dečja igračka a samo je instrument našeg uma.. Naš mozak je najsavršeniji mehanizam koji poznajemo. Možemo o njemu pričati danima u superlativima i opet ne bismo sve rekli. Toliko je fenomenalan.

Postoje samo 2 stvari koje će vas sprečiti da ostvarite vaše snove, namere u postizanju ciljeva i izbor života koji hoćete da proživite. A to je film koji prolazi preko ekrana vašeg uma u opuštenom stanju. To je slika koju svesno držite u centru vašeg uma i koja teži da postane deo podsvesti i konačno postaje obrazac ličnosti u koju ćemo na kraju izrasti.

1. Prvo, to su ljudi koji vas okružuju i koji vam govore da ne možete u nečemu da uspete. Ako ih budemo nekritički slušali, ubiće naše ideje a time i nas. Postaće nam dosadno. A dosada je nedostatak kreativnosti.

Možete u vašem umu napraviti bilo koju kreativnu ideju i unovčiti je. Ali morate prestatti da slušate ljude koji kritikuju i govore da to ne može i morate prestati da radite ono što većina smatra da treba da radite ili radite zato što to većina radi, pa je to tako normalno da i vi radite.

2. Druga stvar, i to mnogo jače jeste STRAH. Ništa tako ne umanjuje naš genij kao prevelik strah i sumnja u sopstvene sposobnosti. Unutar svakog od nas čuči jedan briljantan lik koji čeka da se probudi. Istovremeno čuči drugi lik spreman da kleči i moli paralisan o straha. Jedna od razlika između bogatih ni onih koji to nisu jeste kako doživljvaju strah, tj.kako izlaze na kraj sa njim.

Strah neće platiti vaše račune. Nadate se da će višak novca ublažiti strepnje,ali one ne prestaju. Strah ih drži zarobljene i odlazite na posao nadajući se većoj plati sanjajući oslobađanje. Novac postaje vaš potpuni gospodar.

To podrazumeva i žrtvovanje. Ali žrtvovanje nije gubljenje već odbacivanje starih verovanja da bi stvorili mesta za novo. A držimo se starih ideja i verovanja zbog nedostatka sopstvene vere u sebe i svoje mogućnosti. To proizilazi od poteškoća da razumemo ko smo i šta smo. A morali bi znati da naše JA ne zna za ograničenja i da smo sposobni da uradimo gotovo sve što hoćemo. Ali većina misli drugačije zbog toga što njihova sigurnost proističe u skupljanju što više materijalnih dobara pa se plaše da pokušaju bilo šta drugo. Zbog toga se drže starog i pokušavaju da još više prikupe tog istog starog. A dok god se držite bilo čega zbog straha da ćete izgubiti vi niste slobodni. Vi ste preplavljeni mislima sumnje, ograničenja, ozlojeđenosti i nedostatka.

Pa dobro, čega se to plašimo:

-na površini,  plašimo se da izgubimo ono što sad imamo. Baš tužno… više od polovine zemaljske populacije ne može da poveruje o ono što sada posedujemo. Iako smo siromašni u odnosu na razvijene zemlje.

A zašto se onda toliko plašimo za ono što sada imamo?

– zato što smo tako uslovljeni pa se zato plašimo novog i čak šta više trudimo se da skupimo još više postojećeg, jer ga poznajemo. Sigurnost je posledica Nesigurnosti a to je druga reč za strah. Ako dozvolite da ta paraliza potraje, nikada nećete razviti svoj potencijal. Stići ćete do penzije strahujući svaki dan, a kad penzija dodje i osvrnete se – shvatićete da je život protraćen.

Ako nemate to što tražite u sopstvenoj glavi, NIKADA GA NEĆETE DOBITI od spoljnog sveta. To je od apsolutnog značaja da shvatimo.

 

Ovo nije igra za male igrače

Svi imamo strahove, i to mnogo. Ne znam nikoga koje operisan od toga. Ali igrati na bezbedno  – znači sumnjati,  a to je negativna energija i nikada nećete dobiti ništa drugo osim toga. A tako će vam ljudi i uzvraćati jer ste im to i dali. Ja ove postove dugo spremam, i nemam garanciju da će se bilo kome dopasti. Uložio sam svu svoju energiju u cilju da vam ovo predstavim, ali mi niko ne garantuje da ću to i uspeti. Moje okruženje može samo da me ohrabri. Ali ja ovo radim bez trunke sumnje da li će vam se uopšte dopasti. Bio sam spreman da uradim šta god treba i koliko god dugo je to zahtevalo. Bez izvinjenja, bez ako, bez možda, bez IZGOVORA.

Morate biti hrabri kada stanete ispred svojih ideja. Ovo nije igra za male igrače. Sav vaš dosadašnji život može doživeti veleobrt. I u pozitivnom a i negativnom smislu. Nemojte odustajati, ako ne znate kako da uspete. Kad bi znali ne bi ni valjalo. Pobeda i poraz su deo iste priče i uče se, iako dozvolimo da nas poraz pogodi,  tapkaćemo u mestu. Postaćemo i ostaćemo samo mali čovek koji traži toplo udobno mesto dok nas ne premeste. Kada vas problem pogodi, naše mentalne potencijali rastu. TO JE POENTA.

Moramo shvatiti da uspešni ljudi očekuju uspeh i onda krenu i urade to. A znate zašto? Zato što su svesni svog potencijala te lako smišljaju nove ideje i još lakše ih ostvaruju. Mnogi ljudi i ne započinju ništa jer ih više plaši eventualni poraz nego radost pobede ili uspeha. Kada poraz obuzme čoveka najjednostavnije i najlogičnije je… ODUSTATI. On tada jedino zna za reč “nemoguće” i zna sva pravila koja ne funkcionišu. Zna sve razloge sopstvenog neuspeha i ima sve neoborive alibije zašto nije uspeo.

Obratite pažnju kada se raspravljate s nekim i pričate o njegovom „neuspehu“. Većina objašnjava zašto ne može a u isto vreme neznaju šta može. Ne znaju „šta uopšte i mogu drugo da rade“ a da nisu stalno zaposleni. Oni svoje misli posvećuju: očaju, siromaštvu, neuspehu i porazu.

Uspešni ljudi pak, ne obraćaju pažnju na njih, iako se povremeno i susretnu s porazom. Oni ne žele da žive ispod svojih mogućnosti. Zapamtite i to da svi oni koji uspeju u životu prolaze kroz mnoge srceparajuće borbe pre nego što stignu na cilj. Ali ne odustaju. To je razlika između onih neobrazovanih ali uspešnih koji su “imali sreće” i onih pametnih, sposobnih i obrazovanih ali “predodređenih” za neuspeh.

 

Mali vodić do finansijske slobode

Ovoliki post a bez konačnog odgovora koji posao da započnete?

Pa dobro, evo moj put ka finansijskoj slobodi, uz napomenu da on uopšte nije jedini i najbolji. Stvarno mislim da bukvalno svako od nas ima svoj put.Samo treba već jednom da se otisne. Ali nešto od ovog sigurno možete „copy and paste“

1. NE ŠTEDITE PARE U BANCI. Jesu „najsigurnije“ ali za ljude koji vode banku. Vama plate 2% (minus porez) a oni replasiraju za 5-10 puta više. A i ne vole ni vašu štednju previše. Za njih je to PASIVA, Ako vam se javi usklik u glavi „Hoću u bankare“ nemojte ga se stideti. I meni se to redovno dešava.
2. GARANTOVANO imate nešto spektakularno, što drugi ne vide. Odmah da vam kažem to nije dovoljno. Čak šta više može i da vas ukoči. Samo dobra ideja, NIKADA NIJE dovela do uspeha. Ono što će vam pomoći jeste definitivna odluka da ćete u narednih 5 ili 10 godina raditi nešto drugo i biti negde drugde a ne na postojećem radnom mestu. Kada kažem definitivna odluka onda to i mislim. Hoću da kažem da mora biti sprovedena bez izgovora. U suprotnom, ostajete obični maštari. I da, najvažnije: u vašoj kutiji za alat (glavi) definišite koliko je to. Smejte se sebi kako je neostavrivo. Ali ipak, intezivno svaki dan, mislite o tome.
3. Probajte da odolite kupovini nekretnine(usko povezano sa 1.). Nekretnine uglavnom kupuju ljudi koji imaju viška novca, a manjka znanja šta bi s njim i ogromne količine straha od finansijskog gubitka. A još se i uljuljkaju kako će lako prodati nekretninu. To „lako“ dobro znaju oni koji su je prodavali unazad 4-5 godina. Visinu zakupnine pri rentiranju, ako ste zakupodavac, da i ne pominjem
4. Intezivirajte se na internetu i uverićete se koliko sve više ima podrške na internetu za START UP projekte. SBAN, IMPACT HUB, START IT, START LAB… Iako su oni pretežno usmereni na IT tehnologiju, ima prostora i za druge poslove. Tamo su grantovi od EUR 10.000 pa i do max. EUR 200.000. I u okruženju ima. Dobar je bugarski ELEVEN koji i prihvata naše aplikante. Ima i državnih fondova koji nisu namešteni, verujte. Na primer: RDA, Fond za razvoj Vojvodine ili Srbije, i poneke banke (Čačanska na primer).
5. Zadržite stalan posao. Wtf??? Sve vreme pričam o privatnoj inicijativi a sad ovo. Pa morate i dalje da plaćate račune, zar ne? Potpuno je glupo odmah preseći. Ali dok ne stanete na noge, ulažite u ideju i OBRAZOVANJE. Kursevi iz preduzetništva, upravljanja, internet promocije, kao i forumi na kojima se odobravaju sredstva, uglavnom su vikendom ili u popodnevnim časovima. Mislim da će vam vreme biti najveća žrtva.
6. Ako niste vični pokretanju privatnog posla, a imate novca, razmotrite da vi postanete investitor. Odnosno, razmotrite opciju da ulažete iznose u neke firme direktno, ili preko berze. Ne dajte se zavarati da je to sve kocka. Jeste riskantno, ali se rizik može kontrolisati. Pod uslovom da se obrazujete i da ste spremni da izgubite. I da vam gubitak bude lekcija a ne poraz. Počnite sa malim sumama dok ne steknete samopouzdanje i otpor na strah od gubitka. Nije uopšte teško postiči od 15-20% na godišnjem nivou, pa do plus/minus beskonačno. Zapamtite da je u tom slučaju, ako se opredelite za ovako nešto, dovoljno SAMO JEDNOM DA BUDETE U PRAVU.