OVO NIJE IGRA ZA MALE IGRAČE (II deo)

POŠTOVANI ČITAOCI. OBAVEŠTAVAM VAS DA POSTOVE MOŽETE PRATITI NA http://www.igor-opacic.rs/

 

Istinite priče

U mojim prethodnim postovima iznosio sam neke životne priče, jer smatram da bez opisa egzaktnih događaja nije lako bilo kome predočiti neku misao. Suvo teoretisanje, retko koga može ohrabriti da pokuša bilo šta u životu.

Ovaj put predočiću vam dve životne priče, dva životna stava o novcu, slobodi, hrabrosti i odlučnosti. Naravno, nijedna nije posebno bolja od druge, ali čete svakako shvatiti za čiji pristup mislim da je opravdaniji. Uz to ide i razumevanje da je i „background“ za svaku priču različit pa možda i to može da uzme kao razlog različitog ponašanja.

Radi se o moja dva dobra duga i prijatelja.

S jednim, drugujem još iz srednje škole preko fakulteta, pa smo i radili u firmi zajedno, družili se, zezali se i slično. Vrlo je druželjubiv, duhovit i spreman da uvek pripomogne ako je u njegovoj moći. On je kao osoba natprosečno poslovno sposoban, izrazitih komunikacionih veština, ima odlična poznanstva sa širokim spektrom poslovnih ljudi koji donose odluke. I ne samo to, nego ga ozbiljno uvažavaju pa samim tim gledajući s poslovne strane, uspeva da firmi u kojoj radi donosi lepe rezultate. Osim svog prvog, pripravničkog zaposlenja, svi ostala zaposlenja su mu na rukovodećim poslovima. Nisu to bili Top menadžment funkcije, ali jesu srednji i niži  nivoi, kao što je npr. Regionalni ili direktor filijale na primer. Za naše uslove, uvek je bio odlično plaćen, daleko daleko iznad proseka, poslove je uglavnom dobijao preko oglasa ili „head hunting“ agencija. Tako je i sada trenutno.

Istovremeno, jako je uvažavao dalje obrazovanje, pa je vrlo lako završavao razne specialističke studije i kurseve koji su mu još više obogaćivali praktično i teoretsko znanje pa samim tim i proširivali mogućnosti za brže ostvarenje finansijske slobode koja je glavna potka svih mojih postova. Naravno, to mu je dalje cementiralo stečene pozicije u firmi a samim tim otvaralo šanse za dalje napredovanje u hijerarhiji. Napominjem da se ove zadnje rečenice odnose na početni  period u prvih 7-8 godina od 20 godišnjeg radnog iskustva koje trenutno ima(mo).

Sve u svemu, ne poznajem nikog ko ima toliko veliki potencijal da bude uspešan u materijalnoj sferi jer mu je i ona druga, isto tako važna sfera – porodična, za primer. Oženjen je devojkom sa fakulteta, dvoje dece, krov nad glavom, zdravlje….

Ukratko rečeno – STABILNOST i SIGURNOST na visokom nivou.

Drugi moj drug i prijatelj, značajno se razlikuje od gore pomenutog. Završio je „samo“ srednju školu, tako da je u ondašnjim merilima vrednosti bio autsajder što se tiče mogućnosti dobrog uhljebljenja. Od početka je bio prinudjen da pokreće nešto privatno ili da se zaposli kod privatnika. Pokušavao je dosta toga, promašivao, padao, opet ustajao, zapošljavao se itd. Nije mažen, ostvario se porodično veoma rano za muškarce sa balkanskih prostora, tako da je bio prinudjen da jedva zreo brine o novopridošlim članovima familije. Napominjem da je to bio period ranih devedesetih koje mi tadašnji ispisnici uopšte ne pamtimo kao lep period.

Kao takav, naučio je da se bori i nauči lekcije iz života koje stiču „s druge strane barikade“ i da bude spreman da zgrabi svaku priliku jer nije bio u mogućnosti da sebi dopusti komfor propuštanja šansi.

Došao je XXI vek

U prvim godianma ovog veka, došlo je do značajnih „demokratskih“ promena u našoj zemlji. Došlo je do sveopšteg poleta i napretka. Stope rasta i razvoja dostizale su neverovatne procente za naše uslove. Proklete „devedeste“ brzo su zaboravljene i pred Srbijom su se razvejali tamni oblaci. Optimizam je naglo porastao, a veliki broj stranih investicija, pohrlio je u zemlju.

Nakon „uspešne“ privatizacije došlo je do bržeg ekonomskog razvoja u našoj zemlji pa samim tim i institucija koje su važne za ovaj post. To su finansijske berze.

One su važne jer su oba junaka ove priče bili i sad su stalno zaposleni. To dalje znači, da su im mogućnost aktiviranja privatnog biznisa bile izuzetno skučene bolje rečeno, bile su ravne nuli pa se finansijska sloboda morala osvajati drugačije.

Ko je čitao sve moje postove zna da sam ja medju prvima zajahao ovaj talas promena i novina i da sam se, iako  stalno zaposlen kao i moji drugovi u to vreme, ipak upustio u jednu odvažnu akciju potpuno nesvojstvenu do tada.

Šta se desilo s gore pomenutom dvojcom?

Prvi, kao izraziti favorit, još od 2006 skoro kad i ja, izuzetno se počeo interesovati za berzansko poslovanje. Kao jako dobro teoretski potkovan a materijalno uspešan imao je sve preduslove da napreduje u ovom novom biznisu za većinu od nas. Kako sam se ja već otisnuo skoro da nije prolazio dan da nismo pričali o tome, konsultovali se itd. Raspredali smo sve moguće teorije i opasnosti, znao je sve uspešne priče drugih ljudi nevezano za berzu, imao je pregršt informacija koje su mu davale priliku da udje u biznis. Mnogo puta me zvao povodom nekih kotacija na berzi jer je zbog znanja koje je imao sasvim pravilno ocenio da će ta potencijalna investicija biti uspešna. Davao je savete šakom i kapom.

2015

Danas u 2015 je tamo i gde je bio 2006. Pored svih saveta, ozbiljnih razmišljanja NIJE SE OTISNUO. I dalje je na rukovodečem položaju, s visokim mesečnim prihodimna, ali vlasnik firme u kojoj radi, menja se. Situacija nije kao pre 10 godina. Sad već shvata da nije više mnogo toga izvcesno.

Nedavno smo se opet čuli zbog nekih dešavanja na berzi ali i pored dobrih okolnosti nije ništa preduzeo. I dalje je on je na istom nivou. Stalan posao sa visokim primanjima i preveliki strah od finansijskog gubitka, naučili su ga da ništa ne preduzima. STABILNOST i SIGURNOST pre svega. To je stvarno strašno zavodljivo. Moguće je i sasvim druga situacija da če i dalje napredovati. Ali sad više to ne izgleda kao najsigurnije ishodište. Možda če negde drugde dobiti i bolje uhljebljenje. Ali nije to poenta.

Ovaj drugi moj prijatelj, otisnuo se pre 5-6 godina. Prvi početni uspesi i zarada ohrabrili su ga da nastavi. Ispostavilo se da je uspešniji od mene koji nekad nekontrolisano razmišljam. On ne. Daleko je oprezniji. Malo ulaže ali lepo zaradjuje što nije glavna stvar. Poenta je u procentima a ne u neto iznosu. U odnosu na uloženo odličan je. Negde izgubi, ali više zaradjuje. Jako je uložio u svoje finansijsko opismenjavanje. E to je najvažnije u celoj priči. Sada jako dobro vlada terminima i sveukupnim znanjem iz ove oblasti. Uglavnom, trenutno je u zaradi negde preko 50% od momenta od kada je počeo. Da je držao banci možda bi bilo 20%, dok bi da je ulagao nekretnine, verovatno bio i u minusu. Odvažio se pa mu je trenutni portfolio veoma značajan. Kad bi sada prodao sve što ima, mogao bi das živi samo od zarade, barem godinu dana na pristojnom nivou. Usput, kupio je sebi i novi auto.Ide na letovanje i zimovanje. Ne razbacuje se, ali vodi računa o svakom dianru.

Dva prijatelja, dve različite priče. Moguće da bi većina razmišljala kao prvi jer je manje bolno a i na liniji je opšte obožavane tkz. linije manjeg otpora. Nikome ne preporučujem da se otisne u berzansko poslovanje ako to ne oseća. Govorim iz moje perspektive i perspektive njih dvojce jer stalno zaposlenje oduzima mnogo vremena. Ovakav vid brige o svojim finansijama vidim kao jedan od dva ili tri moguća. Za mene je ispravniji pristup prijatelja pod brojem dva. Nije pogrešno ako se nekome svidja pristup ovog prvog. Samo smatram da dugoročno gledano takav pristup je mnogo nesigurniji jer sudbina nije u tom slučaju u vašim rukama.

Ključna poenta je da već jedanput nešto preduzmete ako već niste. Vreme vam nije saveznik. Sve možemo vratiti i ispraviti, ali vreme ne. To nam je što nam je. Moj savet je da se ne držite poslovice „Biće vremena i prilike“ osim ako niste u ranim 20-tim. Neće ga biti. Krenite….